sicarsedesc

ZARAĐUJEM 10 PUTA VIŠE NEGO U SRBIJI: Kako sam otišla u Norvešku, i OSTALA!

sicarsedesc | 04 Јануар, 2019 03:17

Darko Mandić osnivač i predsednik Beogradskog Modela Evropske Unije (BEUM) za blog Studiraj u inostranstvu govori o ovogodišnjoj konferenciji, o neformalnom obrazovanju i da BEUM postaje spona između studenata iz Srbije i sveta…

❤️ Click here: ZARAĐUJEM 10 PUTA VIŠE NEGO U SRBIJI: Kako sam otišla u Norvešku, i OSTALA!

Možete da očekujete sasvim mirnu i opuštenu situaciju, bez ikakvog stresa. Bio je tužan i pijan svakog jutra. Дакле једна отуђена група људи од народа и државе, која је ову државу упропастила уз обилату помоћ са стране а сви претпсотављамо уз одређену апанажу.

On je sutradan otputovao na Severni pol i odande mi slao razglednice. Posle kraćeg lutanja u potrazi za poslom u Irskoj, na Malti, na Kipru, Dubaji, napokon se okrećem Norveškoj. Znaci, dobijas minimalnu penziju, minimalno zdravstveno i to je to, ako hoces vise, plati vise.

Neka u inspekciju i policiju zaposle fakultetski obrazovane normalne ljude za platu od 90000 a ne sirotinju koja se sa platom od 36000 lako odaje korupciji. Oslobodila sam se i ponovo sam dobila želju za pisanjem i stvaranjem, bez neke presije kako će post proći i da li će se nečija očekivanja ispuniti. Ja sam dosao u Srbiju jer je volim ali nije to razlog da u njoj i ostanem. Ne da se radi, na tu ponudu je odgovor -Jesi li normalna?! Zato što kilavi intelektualci ne mogu da se dogovore da zbace bagru i naðu naèin da državna sisa ne bude najbolji posao. Kada je bila mlada, nije se usudila izaći pred ljude i govoriti bilo šta, bila je sramežljiva. Budite svoji, jer u Srbiji ste sve ,samo to ne. Sve su to suviše krupni zalogaji, a o situaciji svedoči i nedavna dramatična ostavka državnog sekretara za demografiju, dr Marina Strmote, izvedena teatralno, pred kamerama. Ovde gde sam se zivi NORMALNO. Bila sam povređena i ljuta. Ali da se potrazi cigara, to uvek moze. Dajem otkaz iako imam trudnu suprugu i krećem samostalno da se borim za odlazak iz Srbije.

Info - Da nije baš najlaške ovde nije ali makar živim normalno, mogu da uštedim, da se bavim svojim ne jeftinim hobijima, da pomognem svoju porodicu i da proputujem. Brbljala je bez prestanka i izgledala pomalo otkačeno.

Miljana se vratila u Srbiju u oktobru samo nakratko, da obnovi pasoš. Stari je prepun, nemoguće je bilo naći mesta za pečate južnoameričkih država pored tolikih iz Azije i Afrike. Svake godine za raspust išli smo kod babe u Trebinje. Ostanemo po tri meseca i svakog dana idemo u Hrvatsku. Jedne godine nismo imali sredstava. Pričala sam sa prijateljem da hoću na more, ali da je prigustilo sa novcem. U tom trenutku zove ga prijatelj koji putuje po svetu bekpekom, kao ja sada, a on ima čitav repertoar: šeta po kanapu, bljuje vatru... Dao nam je kostime pantomimičara i otišli smo na put. Imala sam konzervicu od ananasa i, kako mi ljudi ubace novac u nju, ja se pomeram. Videla sam da je zanimljivo i da je dosta ljudi ubacilo pare... Kada se otisnula na dalji put, otišla je kod krojača i sašila istovetni kostim kakav joj je pozajmljen i dobila ideje kako da poboljša nastup. Pomogli su koreografija osmišljena sa drugaricom u detinjstvu u kojoj se igra kao robot i pištaljka u ustima kao dodatak. Obilazeći svet stekla je prijatelje, ali ponekad je imala i manje probleme. Po Evropi je ima svuda, Barselona ima celu ulicu punu uličnih izvođača. A kada odem gde je nepoznanica, dogodi se da ubace pare, pa vrište, a zatim se smeju kada vide da nisam opasna. Dešavale su mi se i neprijatne situacije, recimo u Italiji, gde bi me terao prosjak koji tu svakodnevno dolazi. Bez kostima, na putovanju, u Belorusiji su me ispretresali kao špijuna. Nisam znala da je samo jedna granica za ljude van bivših sovjetskih republika, a mene je dži-pi-es vodio kroz neku šumu, za koju sam posle saznala da je puna vukova. Pokupili su me njihovi vojnici u crvenom automobilu i nakon višesatnog pretresa hteli su da me ostave ispred granice, na šta sam im rekla je njihova krivica i da treba da me puste — priseća se ona. SVUDA PO SVETU, ALI NE I U BEOGRADU Najveći utisak na odvažnu Pančevku ostavio je Iran, u kojem je zbog zakona zemlje i hidžab morao da postane deo kostima pantomimičara. Prešla sam granicu i ostala zebezeknuta Iranom. Za par kilometara svet se okrenuo naglavačke, to je sasvim druga kultura — priča Miljana. Najveća komplikacija, međutim, dogodila se u Beogradu. Kada idete iz Evrope u Aziju morate da prođete kroz nju. Dva dana me policija nije dirala, da bi trećeg došla komunalna. Loše je to za ugled naše zemlje. Otkad putujem, shvatam koliko je ugled zemlje važan. Neće se stranac za ta dva sata nastupa kod nas obogatiti - smatra Miljana. I njoj sa zaradom, kaže, ne ide baš najbolje. Kada ide, onda ostajem da bolje upoznam grad — iskrena je ona. Od kad putuje, rođendane je proslavila prvo u Aziji, pa u Africi, a poslednji, 1. A ceo svet obilazi i sa jednim jasnim ciljem - da bi mogla da ga smesti u nekoliko kvadrata. To bi pospešilo i naš domaći turizam. To bi bio prvi muzej u svetu koji se bavi celim svetom — zamišlja Miljana. Pitao je nešto nasumučno i nismo mogli da prestanemo da pričamo. Rekla sam mnogo smešnih stvari. Tako je krava cow postala kukavica coward. Lupala sam gluposti, engleski mi je bio užas. Konačno je rekao da mu se sviđam i da bi da mu budem devojka. Ne zanima ga što se nismo ni poljubili, samo hoće da niko ne može da ga uzme od njega — kroz smeh priča Miljana. Rekla sam mu da putujem i da ne znam kako bi ta naša veza funkcionisala. Rekao mi je da je život jedan, a on je i jedini koji me podržava u mojoj misiji. Njega ne zanimaju putovanja, samo arhitektura i da stvara zgrade. Dobra stvar je da nije izbeglica u Nemačkoj, već studira. Uskoro treba da dobije i ličnu kartu sa kojom može da putuje, a nakon pet godina bi mogao i pasoš — završava Miljana i sprema se da krene put Montevidea.